SIDA je poslednji i najteži stadijum infekcije virusom humane imunodeficijencije (HIV). To je neizleciva bolest koja u svojoj osnovi ima potpuno i bespovratno propadanje odbrambrenih (imunoloških) funkcija organizma.
Postoji razlika izmedu SIDA- e i HIV-virusa. Ako je osoba zaražena HIV-om ne znaci da je i obolela od SIDA- e. Osoba oboleva od SIDA- e kada je HIV virus naneo dovoljno štete njenom imunološkom sistemu tako da on nije u stanju da je odbrani od raznih infekcija i tumora. Tada broj tzv. t – limfocita pada sa normalnih 800 – 1050ml u krvi na oko 200ml.
Od SIDA- e može da oboli svako, bez obzira na uzrast, pol ili rasu. HIV virus je mali, suviše mali da bi bio viden obicnim mikroskopom. Da bi se reprodukovao, on mora da ude u telesnu celiju, u ovom slucaju to je celija imunološkog sistema. Svaki covek koji je nosilac ovog virusa je potencijalni prenosilac zaraze. Samo u krvi (ukljucijuci i menstrualnu), spermi i vaginalnim sekretima virusa ima u dovoljnoj kolicini da izazove infekciju. Suza, pljuvacka i znoj sadrže znatno manju kolicinu virusa koja ne može da izazove infekciju.
Kako može da se prenese HIV / AIDS?
Preko krvi zaraženom virusom:
* korišcenjem zajednickog pribora pri intravenskom korišcenju droga,
* korišcenjem nesterilnog pribora pri primanju injekcija, pri šivenju, body pearcingu i tetoviranju,
* pri medicinskim i stomatološkim operacijama bez adekvatnih sredstava zaštite,
* pri transfuziji neproverene krvi.
seksualnim putem bez upotrebe kondoma:
* bez razlike na oblik: vaginalni, oralni ili analni,
* bez razlike na stanje sviesti: pod dejstvom droga ili drugih psihoaktivnih supstanci,
* ili ne (trezveno) - netrezveno stanje povecava rizik za dobijanje bolesti jer smanjuje kriticnost;
* bez razlika na partnera: muški ili ženski, jedan ili više njih.
vertikalno prenošenje sa HIV- pozitivne majke na dijete:
* za vrieme trudnoce,
* za vrieme porodaja,
* pri dojenju.
SIDA ne može da se prenese:
* rukovanjem,
* boravkom u istoj prostoriji,
* poljupcem u obraz,
* kašljanjem i kijanjem,
* korišcenjem istog pribora za jelo,
* korišcenjem istog toaleta,
* korišcenjem istog bazena,
* ubodom komarca.
Simptomi:
Ljudi koji imaju HIV mogu biti bez simptoma 8- 10 godina, a oni su:
* nocno znojenje,
* gripozni simptomi koji ne prolaze,
* neobjašnjiv gubitak težine,
* bieli pecati po unutrašnjosti usta,
* purpurne tacke po koži.
Kod žene:
* hronicne vaginalne penušave infekcije,
* nenormalni rezultati vaginalnog testa HPV,
* genitalne bradavice.
Dijagnoza:
Ono na šta treba posebno staviti akcenat je edukacija društva u cilju uvodenja prakse redovnih odlazaka kod ginekologa i urologa. Ukoliko isti postanu navika, pojedinac sebe može poštedeti "luksuza" koji bi mu priuštile nervoza, neizviesnost, itd. Na ovom putu nailazi se na veliki broj prepreka, koje, narocito u našem društvu, stvaraju duboko ukorenjene predrasude. Ono što mora da se predoci ljudima, posebno mladima je da NIJE SRAMOTA BRINUTI SE O SVOM ZDRAVLJU!
Informisanost je, nažalost, u Srbiji prisutna u zanemarljivo maloj kolicini po pitanju mogucnosti da se uradi HIV test, tj. test kojim se proverava eventualna zaraženost virusom SIDA- e. Test se može uraditi u svakoj regionalnoj službi za transfuziju krvi. Po pitanju privatnih laboratorija, situacija je slicna. Analize uzoraka koji se uzimaju u pojedinim laboratorijama.
Šta uraditi prie testiranja?
Testiranje je jedini nacin da se utvrdi eventualna prisutnost HIV virusa, a ujedno i prvi korak za dobijanje medicinske nege, adekvatnih saveta i podrške ukoliko je potrebna. Ono što imamo potrebu da konstantno ponavljamo je da NE TREBA OSECATI STID KADA JE ZDRAVLJE JE U PITANJU, a razlog je sasvim jednostavan: uraditi HIV test je veliki korak, to je nešto što MOŽE da zauvek promijeni život.
U skladu sa tim, treba razmišljati i pripremiti se na eventualni neocekivani ishod. Pomislivši da možda možemo pomoci u tome dajemo nekoliko saveta:
* Razmislite o mogucnosti da kažete nekome kome verujete da cete se testirati na SIDA-u. Moralna podrška prijatelja ili nekog clana porodice može mnogo da znaci.
* Saznajte koliki je stepen privatnosti i anonimnosti vaših rezultata! Pitajte lekara da li još neko osim Vas može saznati rezultat testa.
* Odredite tacno vreme kada cete otici po rezultate. NEMOJTE ODLAGATI! Test vam može pomoci, samo onda kada znate njegov ishod.
Testiranje ima cetiri faze:
* Odlazak na kliniku ili ordinaciju gdje možete uraditi test. Medicinska sestra ili savetnik vam govore o testu. Možete postavljati pitanja ili govoriti o svojim strahovima ili brigama.
* Odlucujete da se podvrgnete testu. Medicinska sestra ili tehnicar vam uzima malo krvi koristeci iglu.
* Vaša krv se testira na znake prisusutva HIV- a.
* Rezultati testa dolaze na kliniku. Lekar ili savetnik vam saopštavaju znacenje rezultata i imaju obavezu da vas upute kako dalje da postupate u skladu sa rezultatom.
Šta znace rezultati testa?
HIV negativan, sero negativan ili nereaktivan rezultat testa znaci odsustvo antitela na HIV u vrijeme testiranja.
Negativan rezultat testa znaci da ili niste inficirani HIV- om, ili ste inficirani, a testirali ste se u tzv. "periodu prozora" (Window period). To je period koji je organizmu potreban da proizvede testom razumljivu kolicinu anti- tela. Za HIV, ovaj period najcešce traje 6 do 12 nedelja; u retkim situacijama ovo vreme može biti duže. U toku ovog perioda standardni testovi mogu pokazati lažno negativan rezultat, zbog cega se preporucuje da test uradite najmanje 6 nedelja nakon rizicnog kontakta, a da ga zatim, radi potpune sigurnosti ponovite za 6 meseci.
HIV pozitivan, sero pozitivan ili reaktivan rezultat znaci da ste inficirani HIV- om. Npr. ako je prvi test (uzmimo za primjer test ELIZA) pozitivan (pokazuje prisustvo HIV- a), krv ce biti ponovo testirana. Ukoliko drugi put pokazuje isti rezultat, primenjuje se druga vrsta testa (Western blot) da bi se rezultat potvrdio.
Dva uzastopno pozitivna ELIZA testa potvrdena pozitivnim Westarn blot testom oznacavaju "pozitivan" rezultat. To je nedvosmisleni znak da je osoba zaražena virusom.
Terapija:
Ima mnogo lekova koji se koriste za lecenje virusa. Oni usporavaju bolest, ali je ne lece. Lekovi izazivaju mnoge posedice. Onima koji boluju od SIDA- e je dostupna veoma strucna pomoc.
Predrasude u vezi sa SIDA-om
Ne znaci da si bezbedan ako:
* imaš samo jednog partnera,
* ako se ne drogiraš,
* koristiš kondom,
* nesi primala/ o tudu krv,
* ne putuješ u inostranstvo,
* nesi homoseksualac,
* si još uvek nevin/ a,
* imaš 50 godina,
* si nastavnica/ k,
* ne posecuješ prostitutke,
* nemaš dugu kosu i ne nosiš kariranu košulju,
* znaš što radiš,
* teško menjaš partnera,
* si zdrav/ a ...
Rizicne grupe:
* intravenski narkomani,
* ostali uživaoci psihoaktivnih supstanci,
* seksualni radnici/ ce,
* homoseksualci,
* zdravstveni radnici,
* pomorci,
* alkoholicari,
* zatvorenici,
* promiskuitetne osobe.
SIDA NE BIRA PO IMENU, BIRA NEINFORMISANE!!!! SIDA SE NE DOBIJA, SIDA SE UZIMA!
UKOLIKO SE POSUMNJA NA ZARAZU:
* Posetiti doktora - specijalistu za polne bolesti,
* ne upražnjavati seks dok se ne proveri da li je sve u redu,
* reci onome s kim je osoba (koja sumnja na prisutnost infekcije) imao/ la seksualni odnos da bi i on/ ona trebao/ la da se testira,
* ono što nikako nije preporucljivo je izbegavanje doktora, zbog mišljenja da ce on to preneti porodici – NECE.
Ukoliko se sa tim pacijent ne slaže, niko ne smije ugroziti njegovo pravo na diskreciju tako što ce to nekom ispricati. Opravdani strahovi ovih osoba ukazuju na neophodnost omogucavanja anonimnog testiranja u Crnoj Gori, ali i na potrebu edukacije zdravstvenog osoblja i cijele javnosti. Ovaj problem je manje izražen u privatnim ambulantama.
Kako izbeci dobijanje ili prenošenje SPB-i?
Pre svega, ukoliko je osoba seksualno aktivna, treba da upražnjava bezbedan seks - seks koji ce uciniti manjom mogucnost zaraze.
Evo nekoliko sugestija:
* Voditi ljubav bez penetracije, penetracija nije jedini nacin seksualnog zadovoljenja.
* Oralni seks je utoliko rizicniji, ukoliko vaš partner ima ranice u ili oko usta ili upaljene desni.
* Analni seks je posebno rizican za oba partnera, zbog toga što je koža u rektumu osjetljiva i lako puca.
* Ukoliko ste seksualno aktivni, preporucuju se kondomi koji imaju na svom pakovanju CE ili BSI oznaku.
Zašto su mladi podložni zarazi i prijenosu spolno prenosivih infekcija?
Rizik za obolevanje od polno prenosivih infekcija je najveci medu onim mladima koji rano stupaju u seksualne odnose i skloni su menjanju partnera. Upravo ta populacija nije sklona korištenju kondoma, koji je najsigurnije zaštitno sredstvo i protiv spolno prenosivih infekcija i protiv neželjene trudnoce. Osim toga, prepoznavanje rizika je u populaciji mladih i inace izrazito nisko, a verovanje da se "njima ne može ništa loše dogoditi" jako izraženo. Upravo oni mladi koji su skloni rizicnijim ponašanjima imaju nisku percepciju rizika, što može njihovo ponašanje uciniti još rizicnijim. Mladi koji uzimaju bilo koje psihoaktivne droge (ukljucujuci alkohol) skloniji su pod uticajem droga slucajnim i neplaniranim seksualnim odnosima s gotovo nepoznatim partnerima, pri kojima se uglavnom ne koristi nikakva zaštita.
Ne odgovorno polno ponašanje i pogrešno doživljavanje vlastite i tude spolnosti odraz su dobne nezrelosti. Ovakvo ponašanje je rašireno, bez obzira na želju svake mlade osobe da bude zdrava, plodna i ima potomstvo.
Najcešce polno prenosive infekcije
Polno prenosive bolesti pokazuju u posljednjim decenijama velike promene u uzrocnicima, simptomatologiji, težini i prognozi. "Klasicne" polno prenosive bolesti kao sifilis i gonoreja sve su manje zastupljene, a u morbiditetu se sve više pojavljuju bolesti izazvane ne tako davno otkrivenim uzrocnicima (klamidija, ureaplazma, humani papiloma virus i dr.). Danas su najvažnije polno prenosive bolesti one uzrokovane virusima i to: virusom humane imunodeficijencije (HIV) koji je uzrocnik ADIS-a, virusom genitalnog herpesa, humanim papiloma virusima i virusima koji uzrokuju hepatitis b i c. Najraširenija bakterijska polno prenosiva infekcija uzrokovana je bakterijom chlamydia trachomatis.
Koji su karakteristicni znakovi polno prenosivih infekcija?
Sve navedene polno prenosive bolesti ne izazivaju lako uocljive i karakteristicne poteškoce, a kod infekcije klamidijom one mogu posve izostati. Simptomi su još manje uocljivi kod muškaraca. Tako se dogada da zaražene osobe, ne znajuci da su zaražene i ne tražeci doktorsku pomoc, infekciju šire svim svojim partnerima. Iako je menjanje polnih partnera jedan od glavnih rizika za seksualno prenosive infekcije, upravo "nevidljiva" prisutnost mikroorganizama u populaciji mladih, može dovesti do zaraze i kod onih devojaka i mladica koji nisu skloni promiskuitetu. Vec prvi ili drugi partner može uzrokovati infekciju klamidijom ili humanim papiloma virusom, što može dovesti do dugotrajnih poteškoca, a i do trajnih posledica.
Ako devojka/mladic oseca bolnost, svrbež ili ima druge promene kože u podrucju penisa ili cmara, pojacani ili promenjeni iscedak iz vagine ili penisa, poteškoce pri mokrenju, bolove ili krvarenje prilikom polnog odnosa, treba se obvezno javiti svome lekaru radi otkrivanja zaraze i lecenja.
Koje posedice mogu uzrokovati polno prenosive infekcije?
Ako se pravovremeno i rano ne prepoznaju i ne lece, polno prenosive infekcije mogu uzrokovati neplodnost muškarca i žene, izvanmaternicne trudnoce i spontane pobacaje, te uticati na zdravlje potomstva. Infekcija hiv virusom koji izaziva AIDS je i danas smrtonosna.
Protiv virusnih polno prenosivih bolesti nema delotvornog leka. samo protiv hepatitisa B postoji serum, koji je uveden u redovan program obveznog cepljenja. Bakterijske polno prenosive bolesti se uspešno lece antibioticima.
Sprecavanje prenošenja i širenja polno prenosivih infekcija
Temeljni principi slede smanjivanju rizika, prenosa i širenja vrede za sve polno prenosive bolesti. Potpunu sigurnost pruža jedino suzdržavanje od polnih odnosa s nepoznatim osobama i (ili) uzajamno verni odnos dveju nezaraženih osoba (ako imate polni odnos sa zdravim partnerom koji ima polne odnose samo s vama).
Ako postoji sumnja o mogucoj zarazi u predjašnjoj seksualnoj vezi ili vezama, potrebno je poci lekaru radi što ranijeg otkrivanja zaraze i lecenja.
Delotvornu zaštitu protiv polno prenosivih infekcija, a i protiv neželjene trudnoce, pruža redovna upotrbeba kondoma. Sigurnost zaštite kondomom zavisi od njegovog kvaliteta i pravilnoj primeni. Najsigurniju zaštitu pruža kondom od lateksa premazan spermicidnim kontraceptivnim sredstvom, koji je pre uporabe bio cuvan na suvom i hladnom mestu. Koristi se tacno prema priloženom uputstvu, do roka upotrebe utisnutog na paketicu. Hormonske kontracepcijske pilule ne štite protiv polno prenosivih bolesti.
Što je važno zapamtiti?
* Potpunu sigurnost pruža jedino suzdržavanje od seksualnih odnosa s nepoznatim osobama.
* Samo u seksualnom odnosu dveju zdravih, nezaraženih osoba, nema rizika prenošenja i širenja infekcije.
* Razgovarajte o predjašnjem seksualnom životu sa svojim partnerom ili partnerkom.
* Ako postoji sumnja o mogucoj zarazi u predjašnjoj vezi ili vezama, potrebno je potražiti lekara radi što ranijeg otkrivanja zaraze i lecenja.
* Zapamtite da zaraza ne mora biti znak promiskuiteta, a da su simptomi cesto oskudni te da osoba nije svesna da je nosilac infekcije.
Klamidijska infekcija
Danas je u svijetu najrasprostranjenija i po ljudsku plodnost najpogubnija polno prenosiva bolest koju uzrokuje bakterija chlamydia trachomatis. Infekcije uzrokovane bakterijom chlamydia trachomatis izazivaju sve vecu pozornost i to iz nekoliko razloga. istraživanja su pokazala da je klamidija uzrokom cak 30-50% nespecificnih upala spolovila i u muškaraca i u žena - u muškaraca uzrokuje upalu uretre a u žena upalu rodnice. Štaviše, klamidijom uzrokovan uretritis je po nekim istraživanjima sada najucestalija polna bolest u muškaraca. Narocito je raširena medu mladeži, najcešce zbog njihova polnog ponašanja - ranog pocetka seksualnog života i menjanja polnih partnera.
Infekcija najcešce ne izaziva nikakve zdravstvene tegobe zbog kojih bi se potražila doktorska pomoc, te se naziva i tihom upalom. To je razlog da cesto ostaje neprepoznata i neecena. Klinicki znakovi infekcije klamidijom nisu specificni te se tek posebnim pretragama mogu razluciti od infekcije razlicitim drugim mikroorganizmima. u muškaraca se primecuje crvenilo, peckanje i pojacani iscedak iz uretre. u žena su znakovi infekcije koji put vrlo oskudni i vide se kao pojacani iscedak i osecaj iritiranosti vagine. Nelecena infekcija klamidijom se može proširiti i na druge delove polnog sastava te uzrokovati ozbiljne posledice. Kod žene se infekcija može širiti iz vrata maternice do jajovoda. Cesto neprepoznata i nelecena ili nedovoljno rano lecena upala, može izazvati delimicnu ili potpunu neprohodnost jajovoda. Posledice mogu biti izvanmaternicna trudnoca ili neplodnost te spontani pobacaji. Moguca je i zaraza deteta tokom porodjaja, koje može kod deteta izazvati upalu pluca i oka. Infekcija klamidijom trahomatis može pogodovati ulazu drugih mikroorganizama što još pogoršava opasnost od ozbiljnih gnojnih upala. Kod muškarca infekcija se može iz mokracne cijevi širiti semenovodima do nadsemenika u kojem izaziva upalu i propadanje sperme. Posedica može biti smanjena plodnost ili neplodnost muškarca.
Kako bi se sprecile moguce posedice, infekciju klamidijom valja energicno leciti.
Važno je ponoviti da se leciti moraju i muškarac i žena. Tokom lecenja, pa do potpunog izlecenja potvrdenog negativnim laboratorijskim nalazima, valja se pridržavati uputstva o polnom ponašanju. Najsigurnije je suzdržavati se od polnih odnosa u tom razdoblju. Par koji održava polne odnose tokom terapije obvezan je da redovno koristi kondom.
ne zaboravite:
* Svaki simptom polno prenosivih bolesti treba shvatiti ozbiljno i ne odlažite lekarski pregled.
* Upocetku simptomi razlicitih bolesti mogu biti slicni, te se po njima ne može suditi o ozbiljnosti infekcije.
?Infekcije polnih organa, osobito u mladih žena, mogu i bez alarmantnih simptoma, imati dalekosežne posledice.
* Terapija se uvek propisuje za oba partnera i valja je provoditi tacno prema uputstvima lekara.
* I ako nemate problema ne zaboravite da je pregled kod ginekologa barem jednom godišnje kao i redovni papa-test najbolja prevencija posledica zlocudnih procesa ženskih polnih organa.
HPV infekcija
Infekcije humanim papiloma virusima su vrlo raširene i uzrokuju niz bolesti razlicite težine, simptomatologije i prognoza. Postoji 120 tipova humanih papiloma virusa, a oko 30 tipova uzrokuje infekcije u genitalnom podrucju. Virus se lako prenosi i širi izravnim kontaktom sa zaraženom kožom i sluznicama, koje ne moraju biti oštecene, iako oštecenje pogoduje zarazi.
HPV tipovi 6, 11, 42, 43 i 44 najcešce uzrokuju dobrocudne lezije nazvane polne bradavice ili šiljati kondilomi (condyloma accuminatum). kondilomi se mogu pojavljivati u podrucju vanjskog spolovila, rodnici, mokracnoj cijevi, perianalnom podrucju i završnom delu debelog creva u pacijenata koji održavaju analne polne odnose. Osim u genitalnom podrucju ovi tipovi virusa mogu izazvati i bradavice u podrucju oka, nosa, usta i grkljana. Ovisno o broju i mestu polne bradavice mogu biti bolne, lako se mrve i izazivaju svrbež. Ovi tipovi ne dovode do zlocudnog rasta, stoga su oznaceni kao tipovi niskog rizika za razvoj zlocudnih tumora.
Infekcija hpv tipovima 16, 18, 31, 33 i 35, 45, 51 i 52 povezuje se s nastankom karcinoma vrata maternice, te ih se stoga naziva tipovima visokog rizika za nastanak karcinoma. Upravo je karcinom cerviksa (vrata) maternice, delotvorno pod kontrolom vec niz godina, zahvaljujuci ne samo izvrsnoj, lako izvodivoj i dostupnoj metodi screeninga (popularni i poznati papa-test), vec i jasno prisutnoj svesti žena da pravovremeni preventivni pregled može uistinu znaciti spašeno zdravlje pa i život. u srbiji se godišnje registruje oko 350 novih slucajeva karcinoma vrata maternice, a stopa umiranja od te zlocudne bolesti iz godine u godinu je sve manja.
Iako se karcinom cerviksa povezuje s vrlo širokim dobnim rasponom, obicno se javlja iza cetrdesete godine života.
Promjene na epitelu sluznice, koje su predstupnjevi nastanka zlocudne bolesti, cesto se javljaju kod mladjih pa i kod posve mladih žena. ta prethodna oštecenja sluznice nazivaju se cervikalna intraepitelijalna neoplazija (cin), pri cemu stanice epitela pokazuju razlicite stupnjeve poremecaja sazrevanja. Istraživanja i pracenja su pokazala da su rizicni cimbenici za nastanak karcinoma cerviksa rani pocetak polne aktivnosti, velik broj polnih partnera te veza s partnerima koji su i sami promiskuitetni, a neki autori su potvrdili i pušenje kao razlog rizika. Bolest se uglavnom razvija polako, uz duga razdoblja mirovanja ili latencije - od prvih pojava displazije koje se nekad mogu registrovati vec i u adolescentnom dobm, preko zlocudnih promena najpre ogranicenih na epitel pa sve do invazivnih oblika karcinoma. U plodnom dobu je 60% žena zaraženo jednim od poznatih tipova virusa, dok je raširenost HPV u muškaraca niža, ali se upste o njoj malo zna. Hoce li i kada virus izazvati manifestnu bolest zavisi od niza razloga povezanih sa zaraženom osobom, osobinama virusa i uslovima okoline. iako je i do 60% mladih žena u dobi 18-25 godina zaraženo hpv-om, samo 4-6% ima patološke promene koje se registriraju papa-testom. U sledecoj godini ce 70% zaraženih uspeti eliminirati virus, a nakon dve godine još ce samo 9% žena biti pozitivno.
Papa-test je pouzdan i osetljiv screening kojim se izdvajaju osobe s promenama sluznice vrata maternice koje zahtevaju dalje pracenje ili lecenje. Za odredeni stupanj i vrstu promena bit ce dovoljno konzervativno lecenje i dalji nadzor, a neretko se pribegava i hirurškoj intervenciji kojom se odstranjuje deo vrata maternice (konizacija).
Mikoplazma i Ureaplazma
Iz ove grupe mikroorganizama, Mycoplasma hominis, Ureaplasma urealyticum i Mycoplasma genitalium predstavljaju najcecsca tri uzrocnika simptomatskih infekcija urogenitalnog trakta. Ovi mikrobi nemaju celijski zid tipican za bakterije, a jedna od najznacajnijih odlika im je mnostvo antigenskih serotipova (odlikuju se antigenskom razlicitoscu), sto uspostavljanje trajnog imuniteta cini prakticno nemogucim. Zbog toga su ponovljene infekcije mikrobima iz ove grupe veoma cesta pojava. Pravu ulogu mikoplazma u ureaplzma u hronicnim zapaljenjima grlica materice i endometrijuma skoro da nije moguce odrediti jer su infekcije ovim mikrobima po pravilu udruzene sa aerobnim ili anaerobnim bakterijama. Tesko je reci da li je bakterijska infekcija u stvari superinfekcija koja nastaje na terenu inficiranih tkiva mikoplazmom i/ili ureaplazmom ili obrnuto. Ista dilema ostaje i nakon uspesnog lecenja. Naime, uspesno lecenje bakterijske infekcije dovodi do iscezavanja mikoplazme i/ili ureaplzme. Postoji misljenje da antibiotska terapija koja uspesno izleci bakterijsku infekciju ujedno eliminise i mikoplazmu/ureaplzamu. Infekcija jajovoda mikoplazmom/ureaplazmom se moze zavrsiti stvaranjem priraslica, suzavanjem jajovoda, "slepljivanjem" i "paralisanjem" fimbrijalnog aparata jajovoda, cineci ga poptuno nefunkcionalnim, a da propustljivost jajovoda za tecnost (kontrast pri HSG snimanju) bude potpuno ocuvana. Veza izmedju infekcije mikoplazmom/ureaplzamom i neplodnosti muskaraca nije dokazana. Osim, poremecaja funkcije jajovoda, danas se smatra da mikoplazma/ureaplazma mogu biti udruzene sa povecanim rizikom za pobacaj ili razvojne anomalije ploda. Ovaj fenomen se uglavnom objasnjava povecanom aktivnoscu Th1 (proinflamatornih citokina) i povecanom aktivnoscu NK celija endometrijuma. Novija istrazivanja o vezi infekta i steriliteta zena objasnjavaju ovaj fenomen preranim zatvaranjem ili "neotvaranjem" tzv. "implantacionog prozora" endometrijuma, koji je narocito zavisan od TNF-alpha (jedan od major proinflamatornih citokina).
Ucestalost infekcije mikoplazmom/ureaplazmom je u stalnom porastu. Infekcija se moze dokazati i kod devojaka koje nisu imale odnose, dok se kod seksualno aktivnih zena infekcija mikoplazmom moze dokazati u 17% slucajeva. Ovaj procenat je daleko veci kada je u pitanju ureaplazma i iznosi 75%.
Simptomi: Ukoliko se radi o asimptomatskim infekcijama, kod kojih je neznatno pojacan vaginalni sekret, mikoplazme se najcesce dokazuju iz brisa vagine, dok se retko nalaze u brisu grlica materice ili uretre. Suprotno gotovo saprofitnom ponasanju mikoplazme u vagini i delimicno grlicu materice, naseljavanje same maternicne supljine, jajovoda, odnosno sirenje mikoplazmatske infekcije u malu karlicu oslikava njihov puni patogeni znacaj. Simptomi koji se pri tome javljaju su nespecificni, a obuhvataju bolove ili napetost u donjem delu trbuha, pojacani vaginalni sekret, bolovi prlikom polnog odnosa i sl. Mogu se javiti mucnina i povracanje, povisena telesna temperatura, nepravilna krvarenja, kao i smetnje prilikom mokrenja (pecenje i ucestalo mokrenje). Izgleda da je kod zena patogenija Mycoplasma hominis, dok kod muskaraca vise problema izaziva Ureaplasma urealyticum. Dijagnoza se postavlja na osnovu izolacije uzrocnika iz brisa grlica materice i/ili uretre u odgovarajucim kulturama ili detekcijom antitela putem kitova.
Lecenje: Lekovi izbora su tetraciklini (Doxicyclin) kroz 10-14 dana koji su efikasni kod svih vrsta mikoplazmi. U terapiji infekcije Mycoplasmom hominis na raspolaganju stoje jos linkomicin (Lincocin) i clindamicin, dok je u lecenju Ureaplasma urealyticum delotvoran eritromycin (Eritromicin).
Alternativne mogucnosti: Za seksualno aktivnu osobu ne postoji apsolutno siguran nacin kako izbeci ovu vrstu polno prenosivih bolesti. Sve sto narusava pH vagine i bakterijsku ravnotezu vagine moze dovesti do infekcije. Izbegavajte hemijske iritanse, sampone, tampone, irigatore i sl.
Kondilomi - polne bradavice
(Condylomata accuminata)
Kondilomi ili polne bradavice su virusno oboljenja. Kondilomi su nakupine inficiranih celija koze ili sluzokoze polnih organa. Osim narusavanja arhitekture koze/sluzokoze kondilomi iniciraju i nenormalan rast krvnih sudova, kojim obezbedjuju sopstvenu ishranu. Kondilome prouzrokuje tzv. Humani Papiloma Virus (HPV). Do sada je pouzdano identifikovano 80 tipova ovog virusa, a smatra se da ih ima preko 100. Razliciti tipovi virusa - prouzrokuju razlicite tipove kondiloma. Razliciti tipovi HPV-a se razlikuju po brzini rasta kondiloma, agresivnosti, brzini "osvajanja" zdravih delova koze/sluzokoze, izgledu samih kondiloma, kao i eventualnom malignom potencijalu. Smatra se da brzina rasta i sirenja kondiloma zavisi i od "stanja" imunskog sistema inficirane osobe.
HPV napada sve plocasto-slojevite epitele na telu ukljucujuci sluzokozu usta, jezika, glasnih zica, jednjaka, ocnih kapaka, anusa i sl. S'obzirom da kod pusaca postoje "plaze" plocasto-slojevitog epitela koji kao ektopicni epitel zamenjuje cilindricni/trepljasti epitel bronha, postoji misljenje da HPV moze imati udela u razvoju karcinoma bronha kod pusaca.
Neka istrazivanja ukazuju na mogucnost da 80-100% devojaka u dobu izmedju 18-25 godina dolazi (polnim putem) u kontakt sa ovim virusom, dok svega oko 30% devojaka razvija simptome infekcije. Razlog za ovo je fenomen spontanog clearance virusa - prirodno samoizlecenje, proces koji uveliko zavisi od stanja imunskog sistema inficirane osobe. Ukoliko se radi o tzv. low-risk tipovima (6, 11, 41, 43, 44) javljaju se genitalne bradavice (condylomata accuminata) (tabela) koje su zarazne i prenose se polnim odnosom. High-risk tipovi virusa (16, 18, 31, 35, 39, 45, 51, 52, 56) (tabela) mogu biti opasni zbog toga sto se povezuju s pojavom abnormalnosti epitela grlica materice (displazija cervikalnog epitela) u odsustvu bilo kakvih drugih simptoma. Hronicna HPV infekcija povecava rizik od nastanka raka grlica maternica za 65, a kod onkogenih, high-risk tipova i za 130 puta! Vecina zena sa pozitivnim HPV testom nece dobiti genitalne bradavice ili cervikalnu displaziju.
Za vreme porodjaja moguca je infekcija deteta. Najcesce su infekcije ocnih kapaka, glasnih zica i ostalih tzv. predilekcionih mesta za HPV infekciju.
Smatra se da se kondilomi najcesce prenose direktnim seksualnim kontaktom, mada i drugi putevi prenosenja nisu iskljuceni kao sto su depilacija ili brijanje zajednickim/tudjim brijacem i sl. Kondilomi se ne prenose putem krvi (transfuzija) ili kao kapljicna infekcija. Za infekciju HPV-om neophodna su dva preduslova:
1. mikrotraume koze/sluzokoze odnosno tzv. "ulazna vrata" i
2. direktan kontakt koze/sluzokoze sa kozom/sluzokozom inficirane osobe ili njenim sekretima.
Procenat ljudi koji su inficirani HPV-om je u stalnom porastu. Razlicita istrazivanja govore da je procenat inficiranih osoba izmedju 5-20%. Promiskuitet je jedan od najcesce spominjanih razloga za naglo sirenje HPV-a. Ovo je znacajno zbog toga sto je pouzdano dokazano da neki tipovi HPV-a ucestvuju u destabilizaciji genoma epitelnih celija sto moze rezultovati razvijanjem karcinom grlica materice, vulve, penisa, glasnih zica ... (tabela)
Vecina tipova HPV-a je "nevidljiva" za imunski sistem zbog toga sto HPV blokira tzv. TAP1 i TAP2 sistem molekula koji su odgovorni za transport virusnih epitopa do MHC molekula. Bez prezentacije virusnih epitopa zajedno sa MHC molekulima, imunski sistem ne moze da identifikuje celiju zarazenu HPV-om. Na slican nacin tumorske celije izbegavaju imunski nadzor.
Dijagnoza kondiloma se postavlja na osnovu pregleda, kolposkopije ili pregleda pod uvecanjem, eksfolijativne citologije (PAPA), biopsije i tipizacije virusa u tkivima i telesnim sekretima.
Lecenje kondiloma moze da bude dugotrajan i mukotrpan posao kako za pacijenta tako i za lekara. U svakom slucaju potrebno je uporno leciti oba partnera, uz obaveznu upotrebu kondoma za vreme lecenja, kao i nekoliko meseci posle uspesnog lecenja.
Najuspesnija strategija lecenja je fizicko "uklanjanje" svih vidljivih kondiloma i fizicka "obrada sumnjivih povrsina", sa naknadnim "hemijskim/farmakoloskim" tretmanom.
Postoji vise razlicitih metoda za lecenje kondiloma. Skoro bez izuzetka su bazirane na desjtvu visoke energije na zahvacene povrsine ili hemijsku destrukciju zarazenih celija.
Od fizickih metoda danas se kondilomi uklanjaju krioterapijom (zamrzavanjem), termokoagulacijom, elektrokoagulacijom, radiokoagulacijom, laser-vaporizacijom ili jednostavnom hirurskom ekscizijom. Od svih navedenih metoda krioterapija je pokazala najslabije rezultate, dok je najefikasnija metoda hirurska ekscizija, ali je ona nazalost izvodljiva u malom broju slucajeva. Sve koagulacione metode pokazuju slican stepen efikasnosti dok vaporizacione tehnike, kao sto je vaporizacija uz pomoc CO2 hirurskog lasera, daju najbolje rezultate. Jedna od najnovijih tehnika rada u lecenju kondiloma je koriscenje tzv. "ultrazvucnog noza" za koagulaciju kondilomatoznih povrsina. Zbog malog broja radova i oskudnog iskustva vecine prakticara u koriscenju "ultrazvucnog noza", ne postoje validni podaci o efikasnosti ove nove metode.
U terapiji kondilama se mogu koristiti i citostatici (podofilin ili Efudix 5%) u obliku kreme ili masti.
Iako logicna (zbog stimulacije ekspresije TAP i MHC molekula), lokalna terapija interferonom nije dala ocekivane rezultate, ali se preporucuje kao adjuvantna terapija uz neku od vaporizacionih tehnika.
Najveci uspeh u lecenju kondiloma su pokazale kombinovane metode, npr. vaporizacija+citostatici ili vaporizacija+interferon. Cesto pitanje pacijenata "da li je vaporizacija+citostatik+interferon jos efikasnija od navedenih kombinacija" je logicno, ali sa stanovista imunologije antiteticno, sto bi znacilo da ova trostruka kombinacija nije efikasnija u odnosu na kombinacije vaporizacija+citostatici ili vaporizacija+interferon.
Rane komplikacije lecenja kondiloma (bez obzira na metodu) su najcesce pecenje pri mokrenju, bolovi pri sedenju, pojacani i izmenjeni vaginalni sekret, dok se bolovi u preponama, blago povisena temperatura i otok javljaju retko i to narocito kod "zapustenijih" slucajeva. U kasne komplikacije spadaju osecaj suvoce prilikom odnosa, kao i bolovi i pucanje sluzokoze vulve prilikom odnosa. Sve navedene komplikacije nestaju najkasnije 2-3 meseca posle intervencije. Laser-vaporizaciona tehnika daje najmanji broj komplikacija koje su po duzini trajanja i intenzitetu najslabije izrazene u odnosu na sve ostale metode lecenja kondiloma. Intenzitet i trajanje post-intervencijskih nezeljenih tegoba najvise zavise od duzine trajanja intervencije, lokalizacije kondiloma kao i velicine zahvacenih povrsina. Nasa ordinacija poseduje opremu za primenu bilo koje od navedenih metoda lecenja kondiloma, ali posle dvogodisnjeg iskustva u radu laser-vaporizacionom tehnikom ona se pokazala kao najefikasnija i sto je najvaznije vrlo bezbedna za pacijente.
Napredak tehnologije na polju terapijske primene ultrazvuka u medicini doneo je nove mogucnosti u lecenju kondiloma. Nedavno je aparat za ultrazvucnu destrukciju tkiva pusten u rad u nasoj ordinaciji. Komparativne prednosti ultrazvucnog skidanja kondiloma u odnosu na ostale metode su minimalne potrebe za anestezijom (metoda je gotovo bezbolna), minimalna invazivnost (mala ili gotovo nikakva kolateralna steta) i vrlo blage postintervencijske tegobe. Za razliku od termokoagulacionih metoda cija radna temperatura iznosi 500 do 1100 Co, radiokoagulacije cija radna temperatura iznosi 450 Co, laservaporizacije sa radnom temperaturom od 200-250 Co, metoda ultrazvucnog skidanja kondiloma zahteva radnu temperaturu od svega 56 Co. Ova metoda je narocito prikladna za lecenje kondiloma na grlicu materice kao i perianalnih kondiloma. Nase dosadasnje iskustvo u radu sa razlicitim tehnikama lecenja kondiloma govori u prilog tome da je ultrazvucna tehnika najmanje invazivna i pracena najmanjim brojem i intenzitetom postintervencijskih tegoba, a oporavak pacijenta traje svega nekoliko dana. Iz ovih razloaga ovu tehniku preporucujemo kao metodu izbora, narocito za mladje pacijentkinje. Da saznate vise o ultrazvucnim tehnikama lecenja - kliknite ovde.
Vazno je napomenuti da efikasnost lecenja kondiloma zavisi i od dodatne opreme i spretnosti lekara. Takozvani hirurski teleskopi omogucavaju rad pod uvecanjem, tako da su i najmanje promene lako uocljive i dostupne. Osim toga, kvalitet osvetljenja pri radu je veoma vazan faktor za idetifikovanje zahvacenih povrsina i njihovo konacno unistavanje. Iz ovih razloga za osvetljavanje radnog polja se najcesce koriste jaki izvori "hladnog" halogenog svetla tzv. "Cold Light Fountain".
Istrazivaci sirom sveta uporno rade na "dizajniranju" anti-HPV vakcine. Izvesni rezultati u tom smislu vec postoje. Naime, u SAD je pocela vakcinacija anti-HPV vakcinom specificnom za visoko onkogene tipove HP virusa. Ova vakcina je pre svega namenjena virgo devojcicama, odnosno osobama koje nisu inficirane nekim od tipova onkogeno potentnih HP virusa. Proizvodjaci vakcine navode da vakcina nije efikasna kod zena koje vec imaju HPV infekciju, zbog toga je davanje vakcine kod seksualno aktivnih zena za sada odbaceno kao moguca prevencija. Cilj ovakvog koncepta vakcinacije je smanjivanje mogucnosti infekcije i smanjenje malignih oboljenja grlica materice. Zbog vakcinacije veoma mladih osoba, prve rezultate o efikasnosti vakcinacije anti-HPV vakcinama u cilju smanjenja ucestalosti raka grlica materice treba ocekivati za najmanje 10-30 godina.
Statisticki podaci Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO) pokazuju da je Srbija jedna od "vodecih" zemalja u svetu po ucestalosti malignih oboljenja grlica materice. Iz ovih razloga, vakcinacija anti-HPV vakcinom bi u Srbiji bila preko potrebna.
Cistitis je veoma neugodna upala mokracnog kanala (cevastog organa kroz koji uriniraš) i bešike. To nije PPB, ali ga cesto izazivaju cesti ili veoma energicni odnosi. Koren uzroka je ili infekcija ili gnjecenje. Infekcija može postojati u bubrezima ili u krvotoku, a onda se spustiti do bešike. Medutim, obicno putuje od mokracnog kanala nagore.
Simptomi: Bol u toku uriniranja , cesta potreba za uriniranjem, može se pojaviti i bol u donjem delu stomaka
Kod jacih infekcija - simptomi nalik gripu.
Lecenje : lekar obicno propiše antibiotike.
Aerobni vaginitis
U vagini je normalno prisutan veliki broj mikroorganizama koji su u medusobnoj ravnoteži. Predominantan je Lactobacillus acidofilus, koji održava PH vagine kiselim, tj pH 3.8-4.5. Predominacija ovog bacila, prenevira rast Candide albicans, cesto prisutne u vagini. Ova ravnoteža cesto može biti poremecena upotrebom antibiotika.
Osim infektivnog, vaginitis može biti i atroficni, virusni ili iritantni vaginitis.
Mikroorganizmi koji mogu izazvati aerobnu vaginozu su Streptococcus viridans, Streptococcus non-haemoliticus i microaerophilus, ali i potencijalni patogeni, Escherichia coli, Enterococcus i Bacteroides.
Simptomi: glavni simptom je pojacana vaginalna sekrecija
Lecenje: lekar propiše obicno lokalnu terapiju u obliku vaginaleta
Kandida
Najcešci uzrocnik (90 - 95%) ove infekcije je Candida albicans, gljivica koja se i prirodno u manjoj kolicini nalazi u našim crevima. U 2 - 8% uzrocnik gljivicne infekcije je Candida glabrata. Pod razlicitim uticajima, pre svega kod lecenja antibioticima, kod oslabljene reakcije imunološkog sastava ili korištenja imunosupresivnih lekova, uportrebe oralnih kontraceptiva, hormonske terapije ili antiandrogena, kod dijabetesa melitus, kao i u trudnoci, dolazi do njihovog neprirodnog razmnožavanja. Ucestalost ove infekcije je 5 - 8% svih ginekoloških pacijentkinja, a medu pacijentkinjama koje se žale na pojacani sekret u 21% se radi o gljivicnoj infekciji.
Simptomi: Veoma neugodan svrbež uz pojacan belkast sekret, sirastog karaktera. Polni odnos je bolan, a za vreme mokrenja javlja se peckanje ili žarenje. Kod muškaraca se bolest simtomatizuje najcešce crvenilom i svrbežom glansa penisa i prepucija. Infekcija se cesto može dijagnostikovati samo na osnovu ginekološkog pregleda. Mikroskopski pregled uzorka vaginalnog sekreta daje karakteristicnu sliku, tako da su dodatne analize najcešce nepotrebne. Kod negativnog mikroskopskog nalaza, može se uraditi kultura brisa rodnice na specijalnoj podlozi (Sabouraud-agar ili Candida-II-agar).
Lecenje: Lekovi izbora u lecenju gljivicne infekcije su derivati imidazola: clotrimazol (Canesten, Plimycol) i polienski antibiotici kao što su nistatin (Nystatin, Moronal), amfotericin (Ampho-Moronal) i natamycin (Pimafucin) koji se ženama propisuju u vidu vaginalnih tableta, krema ili masti. Terapija može trajati svega jedan dan ili duže: 3 - 7 dana. Muškarcima se lekovi protiv gljivica propisuju u obliku krema ili tableta. Kod "recidivirajucih" - infekcija koje se ponavljaju, nezaobilazno je sistematsko lecenje s fluconazolom (Diflucan) ili itraconazolom (Orungal) u vidu tableta ili kapsula. Iako se u 2/3 slucajeva gljivicna infekcija ne prenosi polnim odnosom, za vreme lecenja se savetuje izbegavanje polnog kontakta.
Alternativne mogucnosti: Ženama koje se nikako ne mogu osloboditi gljivicne infekcije preporucuje se prehrana bogata biljnim vlakanima uz izbacivanje rafiniranih šecera i ugljenih hidrata: Anti-Candida dijeta, kao i ponovno uspostavljanje ravnoteže crevne flore uz crevne biokulture (probiotici) kao što su acidofilus (kapsule ili jogurt) ili LGG jogurt. Od velike koristi može biti i homeopatski lek Candida Yeast, koji predstavlja jednu vrstu oralnog seruma protiv gljivica. Može se nabaviti i bez recepta, dolazi u vidu zrnaca i koristi se 3 - 5 puta dnevno po 1 - 2 zrnca (oralno). Candida Yeast podstice imunološki sastav creva na stvaranje protivtela koja deluju lokalno u crevima i na taj nacin ogranicavaju, odnosno ometaju rast gljivica. Izbegavati hemijske iritanse, hulahopke, usku odecu i tanga gacice. Intimno rublje potrebno je prati na najmanje 60° C. Nakon završenog lecenja korisno je potpomoci u obnovi prirodne vaginalne flore. U tu svrhu se mogu koristiti vaginalete Vagisan i Döderlein Med. ili izravni unos kulture laktobacilusa u rodnicu. Jednostavna metoda koje se pri tome može koristiti je ispiranje rodnice s otopinom mlecne kiseline (Ac. lactici) ili sirutke. Na isti nacin možete upotrebiti 2 - 4 kapsule Linex ili Bactisubtil, odnosno Acidofilus koje se za ovaj postupak moraju otvoriti i njihov sadržaj otopiti u 2 dl mlake vode. Kultura laktobacila može se uneti u rodnicu i putem obicnog malog tampona namocenog u LGG jogurt. Tampon ostaviti u rodnici kroz 2 sata. Ostale vrste ispiranja rodnice (sapuni, šamponi, gelovi, cajevi) se ne preporucuju zbog narušavanja normalne bakterijske flore.
Jos o kandidi
gljivicna infekcija i prehrana
Najcešci uzrocnik gljivicne infekcije je Candida albicans (90 - 95%), gljivica koja se i prirodno u manjem broju nalazi u naborima našeg creva. Pod razlicitim uticajima, a pre svega kod lecenja antibioticima, kod oslabljene reakcije imunološkog sastava ili upotrebe imunosupresivnih lekova, oralnih kontraceptiva, hormonske terapije ili antiandrogena, kod dijabetesa melitus kao i u trudnoci, dolazi do njihovog neprirodnog razmnožavanja. Posledica ovog bujanja gljivica nije samo lokalna infekcija rodnice, vec i uticaj na propustljivost sluznice crevnog trakta, tako da je na ovaj nacin omogucena apsorpcija mnogih štetnih tvari i alergena iz hrane, koje bi inace bile kod intaktne funkcije sluznice crijeva u potpunosti eliminirane.
Uobicajeni simptomi gljivicne infekcije su peckanje, crvenilo, neugodan osecaj i svrbež, te bjelkasto-žuckasti sirasti iscjedak iz rodnice. Uklanjanje ovih simptoma relativno je jednostavno i za to postoje brojni lekovi, kako u klasicnoj tako i u homeopatskoj medicini. Holisticka medicina ukazuje kako je neophodno izleciti sveukupnu gljivicnu bolest, a ne samo lokalnu infekciju, te simptome kandidijaze svrstava u pet kategorija:
Opsti simptomi: umor i nedostatak snage, depresija, glavobolje, bolovi u mišicima i zglobovima, gubitak pamcenja, izrazita osjetljivost prema hemikalijama, ponavljane mokracne infekcije, osecaj ošamucenosti.
Probavni simptomi: gasovi, nadutost, ucestali zatvor i prolivi, probavne smetnje, grcevi u crevima.
Respiratorni simptomi: hronicni iscedak iz nosne šupljine koji se cedi po zadnjem delu ždrela, cest kašalj, grlobolja, prehlada, astma, alergije.
Kožni simptomi: ekcem, peckanje, osip, infekcije drugim vrstama gljivica.
Hormonalne smetnje: neredovna menstruacija, menstrualni grcevi, predmenstrualni sindrom, promene raspoloženja, poremecaj rada žlezda s unutrašnjim lucenjem, hipotireoza, hipoglikemija.
Prehrana kod gljivicne infekcije podrazumeva na prvom mestu prehranu bez kvasnih gljivica. Ovakva prehrana je istovremeno i dijagnosticka i terapijska. Ucinke treba pratiti najmanje nekoliko nedelja, a s ovim nacinom prehrane može se nastaviti onoliko dugo koliko nekome odgovara. Neke se žene osecaju mnogo bolje odabiruci namirnice po ovim preporukama i odlucuju se nadalje zadržati ovaj nacin prehrane. Ipak, dobro je postupno vracati namirnice u svakodnevnu prehranu kako bi se ustanovio njihov ucinak. Ukoliko se simptomi koji upucuju na gljivice ponovno javljaju, tako cete tacno znati koju hranu trebate izbegavati.
Prehrana bez kvasnih gljivica podrazumeva
izbjegavati šecer, kao i
izbegavati namirnice koje sadrže gljivice i plesni.
Izbegavati šecer: Gljivice se hrane šecerom, razlažuci ga do ugljicnog dioksida i vode. Pri tome nastaju mnogobrojni simptomi, a najcešce se javljaju probavne smetnje kao što su stvaranje plinova i nadutost. Izbegavati šecer znaci mnogo više od jednostavnog prestanka dodavanja šecera u jelo ili caj, to znaci proveravati prisutnost šecera u svim jelima kojima se hranimo. Na svakom proizvodu je potrebno ponaosob pratiti oznake proizvodaca o svim sastojcima koji su korišteni u proizvodnji. Potrebno je izbegavati: maltozu, kukuruzni sirup, sladila, fruktozu, kukuruzni škrob, sodu, laktozu, mlecni šecer sadržan u mlecnim proizvodima.
Izbegavati namirnice koje sadrže gljivice i plesni: Ovo pre svega znaci izbegavati namirnice kao što su hleb, kolaci, keks i drugi rafinirani ugljeni hidrati, industrijski vocni sokovi, potom izbegavati hranu koja sadrži ukiseljeno povrce, dimljenu hranu, alkohol, fermentiranu hranu, sušeno meso i voce, gljive, pistace i kikiriki.
Umesto toga jedite zdravu hranu koja ne sadrži gljivice i plesni: cele žitarice poput smedeg pirinca, prosa, jecma, sveže povrce. Veoma je korisno zeleno povrce pripremljeno na pari jer obiluje hlorofilom koji deluje procišcavajuce. Dopuštene su i morske biljke, raženi hleb, kukuruzne kokice, tortilje, tofu, miso, obicni jogurt, krto meso, sveža riba, meso prirodno hranjene peradi i jaja prirodno hranjenih kokoši. Novija istraživanja pokazuju kako i prirodno cisto maslinovo ulje, uzimano u malim kolicinima suzbija neprirodno razmnožavanje gljivica.Luk, kako sirov, tako i kratko prokuvan pomaže u procesu uklanjanja kandide iz creva.
Suplementi: Pokatkad promena nacina prehrane nije dovoljna u obrani od gljivica. U suzbijanju gljivicne infekcije od koristi mogu biti i sledeci dodaci prehrani:
Lactobacillus acidophyllus: radi se o "prijateljskim" bakterijama koje u prirodnim uslovima naseljavaju kako creva, tako i rodnicu. Ove bakterije stvaraju iz glikogena mlecnu kiselinu koja osigurava nizak pH sredine u kojoj se nalaze, te na taj nacin cine prvu obrambenu liniju u nastupanju razlicitih infekcija. Prirodni izvor laktobacilusa je obicni jogurt (Acidofil, LGG, Biojogurt itd). Takode su mnogobrojni suplementi koji sadrže ove bakterije: tablete, kapsule, prah i napitci.
Sredstva protiv gljivica: Osim lekova, od pomoci mogu biti ekstrakt limunovih semenki, kaprilna kiselina i berberin, koje možete potražiti u nekoj od trgovina zdrave hrane. Ova sredstva se ne resorbiraju u krv, pa ih možete uzimati i za vreme trudnoce i dojenja.
Candida Yeast: homeopatski pripravak koji potpomaže uspostaviti zdravu ravnotežu gljivica u organizmu.
Multivitamnski preparati: vitamin C; vitamini B kompleksa, cink, magnezij, elementi u tragovima i esencijalne masne kiseline pospešuju obrambenu sposobnost organizma i sprecavaju povrat gljivicne infekcije.
RSS Feed