Dildo

Dildo (en. dildo) je sekusalna „igracka“, najcešce falusoidnog oblika, namenjeno za pojacanje seksualnog užitka tokom masturbacije ili seksualnog odnosa.

Opis

Dildoi se proizvode u razlicitim velicinama i mogu se podeliti na analne i vaginalne, ali postoje odredene nesuglasice oko toga šta razlikuje dildo od slicnih seksualnih pomagala. U opštoj upotrebi je definicija po kojoj je dildo nevibrirajuci uredaj, koji oblikom i velicinom podseca na penis. Prema nekim stanovištima, ovom definicijom moguce je obuhvatiti i vibratore, [1] dok je po drugim stanovištima iz nje potrebno izuzeti razna ortopedska pomagala koja se cesto nazivaju i "produžecima". Pojedine definicije dilda obuhvataju i razlicita pomagala nalik na penis, koja su ocigledno namenjena vaginalnoj penetraciji ali po svojim dimenzijama odstupaju od standardne velicine penisa, a ponekad se u definiciju ubrajaju i tzv. "analni cepovi" koji su namenjeni iskljucivo analnoj penetraciji.

Etimologija

Rec dildo je naziv za falusoidni drveni klin koji se koristio za pricvršcivanje vesla na malim camcima. Klin, koji se ubacuje u rupe na oba boka camca je oblikom veoma slican savremenim seksualnim pomagalima. Najverovatnije je dildo dobio ime upravo po ovom objektu po kojem je ime dobio i gradic Dildo kao i obližnje ostvro Dildo blizu Nufaundlenda u Kanadi. Drugi izvori tvrde da je naziv dildo nastao kao iskvaren izgovor italijanske reci "diletto" (tj. "za zadovoljavanje").[2] Izraz se prvi put pojavio u pisanom engleskom jeziku 1616. kada je štampana drama Bena Džonsona pod nazivom "Alhemicar" napisana 1610. Vilijem Šekspir je ovaj izraz upotrebio u svom komadu "Zimska prica" iz 1610. ali štampanom tek 1623. Fraza "Dil Doul", koja se odnosila na muški polni organ prvi put je upotrebljena u narodnoj baladi iz 17. veka, pod nazivom "Sluškinja kuka za Dil Doulom".[3] Ova pesma je jedna od mnogih koje su se našle u biblioteci Semjuela Pepisa, a izraz "doul", koji se zadržao do danas u upotrebi, na modernom Farsiju znaci "decacki penis". "Senjor Dildo" je cuvena poema iz 17. veka ciji je autor ozloglašeni libertini Džon Vilimot, drugi Erl od Rocestera.

Oslibos je klasicni izraz za dildo, nastao od grcke reci ???sß??; godemiš je dildo u obliku penisa sa skrutumom. U nekim modernim jezicima izrazi koji se koriste za imenovanje dilda mogu biti veoma maštoviti, kreativni ili diskretni, kao što je ruski izraz (Falloimitator, u bukvalnom prevodu "falusni imitator"), na španskom jeziku (Consolador, u prevodu "utešitelj") ili na velškom (cala goeg, u prevodu "lažni penis").

Istorija

Dildoi su u razlicitim oblicima bili prisutni u društvu kroz istoriju. Artefakti iz mladeg paleolita, koji su prethodno bili opisivani kao palice, najverovatnije su korišceni kao seksualna pomagala.[4] Ipak, izgleda da postoji oklevanje medu arheolozima da ove artefakte okarakterišu kao seksualna pomagala, kao što je to jedan arheolog i izrekao: "Ako imamo u vidu velicinu, oblik i u pojedinim slucajevima eksplicitni simbolizam palica iz ledenog doba, bilo bi neiskreno izbeci najocigledniju i najtacniju interpretaciju. Medutim, ona je izbegnuta." U istorijskoj i etnografskoj literaturi postoje mnoge reference koje se odnose na dildoe. Haberland,[5] npr. u svom delu ilustruje jednoglave i dvoglave drvene dildoe, s kraja 19. veka poreklom sa Zanzibara.

Najstariji poznati dildo u svetu je glineni falus, dugacak 20 cm iz mladeg paleolita, star preko 30.000 godina, otkriven u Hol Fels pecini blizu Ulma u Nemackoj. Nalazi arheologa takode su potvrdili da su i drevni Egipcani koristili dildoe još pre 2.500 godina. Ova seksualna pomagala koristili su i stari Grci. Arheolozi su pronašli vazu iz 5. veka pne. na kojoj je naslikana žena koja koristi dildo.

Prvi dildoi su bili napravljeni od kamena, katrana, drveta i drugih materijala koji su se mogli oblikovati u penis i koji su bili dovoljno cvrsti da bi se od njih mogla napraviti penetrativna seksualna pomagala. Kineske žene su u 15. veku koristile dildoe napravljene od lakiranog drveta sa neravnom površinom. Sa otkricem novih materijala postalo je moguce proizvoditi dildoe svih oblika, velicina, boje i tekstura.[6]

Materijali

Gumeni dildoi koji su obicno u sebi imali celicnu oprugu koja ih je cinila cvršcim, pojavili su se na tržištu tokom cetrtesdetih godina 20. veka. Ovakvi dildoi su bili relativno opasni jer bi osobu koja ih koristi, u slucaju pucanja gume mogla ozbiljno da povredi celicna opruga.

Gumene dildoe ubrzo su zamenili silikonski i PVC dildoi sa mekanim PVC punjenjem. Ovi modeli su, zbog svoje pristupacne cene, najpopularniji na tržištu.

PVC i dildoi od žele gume predstavljaju potencijalnu opasnost za korisnika zbog supstance "Ftalates" koja se dodaje plastici kako bi je omekšala, a koja se koristi i u proizvodnji nakita, plasticnih pakovanja za prehrambene proizvode i igracaka od meke gume. Ova supstanca je dovedena u vezu sa zdravstvenim problemima koji sa posledicu imaju pojavu raka i nepravilan razvoj fetusa. Proizvodi napravljeni od PVC-a i žele gume ne mogu se sterilizovati. Zbog toga proizvodaci preporucuju korišcenje kondoma prilikom njihove upotrebe ukoliko ih korisnik deli sa drugom osobom.

Tokom devedesetih godina 20. veka postali su popularni dildoi od silikonske gume, koji su, zbog svoje pristupacne cene i dalje najzastupljeniji na tržištu. Oni se lako ciste i nemaju plasticnu aromu kao PVC dildoi. Kada su se pojavili na tržištu bili su skupi, ali je njihova cena vremenom postala pristupacna. Silikon dobro prihvata telesnu toplotu i odlicno prenosi vibracije. Silikon je takode veoma otporan materijal (za razliku od jeftine žele gume koja je najzastupljenija u proizvodnji dildoa) i može se lako sterlizovati prokuvavanjem ili izbeljivacem.

Visoko kvalitetni celicn dildoi su veoma popularni na BDSM sceni. Neki korisnici ih vole zbog njihove tvrdoce, krutosti, dugotrajnosti, elektricnog stimulansa i malog otpora, narocito kada se koristi u kombinaciji sa nekim od lubrikanata. Njihova težina cini ih idealnim za izvodenje vežbi kojima se jacaju vaginalni mišici. Celicni dildo se može hladiti ili zagrevati u vodu, a ovako postignuta temperaturna razlika u odnosu na temperaturu tela izaziva dodatne nadražaje. Ovakvi dildoi takode dobro primaju telesnu temperaturu, a s obzirom na njihovu glatku neporoznu površinu, mogu se bez problema sterilizovati prokuvavanjem ili u autoklavu.

Stakleni dildoi imaju slicne karakteristike kao celicni. Prave se od punog stakla i to najcešce od Pireksa ili borosilikatnog stakla, što uglavnom zavisi od proizvodaca. Kao i celicni, stakleni dildoi mogu se zbog svoje cvrstoce mogu koristiti za bolju stimulaciju G-tacke kod žena ili prostate kod muškaraca.

Sajber-koža je sinteticki materijal koji na pogled i na dodir izgleda kao prava ljudska koža. Široko je rasprostranjeno mišljenje da je od veštackih materijala koji se koriste u izradi seksualnih pomagala, sajber-koža najpribližnija pravoj ljudskoj koži. Radi se o poroznom materijalu koji se ne može sterilizovati. Cesto postaje lepljiva nakon pranja i mnogo je osetljivija i podložna cepanju od silikona. Od ovog materijala se najcešce prave dildoi koji nisu namenjeni za penetraciju.

Oblik

Dildoi se najcešce prave u obliku ljudskog penisa, sa razlicitim nivoima detalja. Medutim, ne imitiraju svi ljudsku anatomiju zbog cega ih ima u raznim oblicima. Oni mogu naliciti skulpturama, a mogu biti i jednostavne prakticnie tvorevine koje zadovoljavaju na mnogo lakši nacin nego što to cini konvencionalni oblik. U Japanu se dildoi cesto prave u obliku životinja ili likova iz crtanih filmova kao što je Helo Kiti, pa se mogu prodavati kao igracke cime se zaobilaze odredene zakonske norme koje ogranicavaju njihovu prodaju.

Neki dildoi imaju reljefnu površinu koja dodatno pojacava zadovoljstvo. Visoko kvalitetni dildoi sve manje lice na ljudski penis jer se prednost daje ergonomskom dizajnu. Novi oblici didloa sve rede imaju jasno izražen glans, kao kod ljudskog penisa, jer se prednost daje ujednacenom obliku koji više podseca na obrezani penis.

Namena

Dildoi uglavnom služe za vaginalnu i analnu penetraciju. Medutim, oni imaju i fetišisticki znacaj jer se cesto upotrebljavaju ne samo za penetraciju vec i za druge oblike seksualnog zadovoljavanja npr. tokom predigre. Ukoliko su odgovarajuce velicine mogu se koristiti za oralnu penetraciju koja simulira felacio. Neki dildoi su posebno prilagodeni za stimulaciju G-tacke.

Zdravlje i sigurnost

Pojedini izuzetno veliki modeli dildoa najcešce se koriste da bi izazvali vizuelni efekat kod posmatraca i ne bi trebalo da se koriste za penetraciju.

Dildoi mogu prenostiti zarazne bolesti medu korisnicima na isti nacin na koji to cini seksualni odnos zbog cega se, u slucaju rizika, ne preporucuje deljenje dildoa sa drugim korisnicima. Ovo se narocito odnosi na dildoe napravljene od poroznih ili mikro-poroznih materijala, kao što je to vecina mekih sintetickih materijala. Glatki dildoi od celika i pireksa nisu porozni i jednostavno se ciste i sterilišu, bilo prokuvavanjem bilo upotrebom hemijskih sredstava. Silikonski dildoi takode mogu biti sterilisani prokuvavanjem ili ispiranjem rastvorom izbeljivaca (10 delova vode: 1 deo izbeljivaca) nakon cega se moraju dobro isprati vodom. Prilikom upotrebe jednog dildoa od strane više korisnike, a u slucaju kada nije moguce izvršiti njegovu sterilizaciju, preporucuje se upotreba kondoma.

Neki silikonski dildoi su inkompatibilni sa pojedinim lubrikantima na bazi silikona zbog cega korisnici treba da izbegavaju njihovu zajednicku upotrebu.

Dildoi bez pljosnate osnove ili drugog mehanizma za kontrolu dubine penetracije ne bi trebalo da se koriste analno, jer ih je, u slucaju kada u celosti prodru u rektum najcešce nemoguce ukloniti bez hirurške intervencije.