Picture
01. 07. 2012 16:19 | Мирко Радоњић / Новости


Враћа ли употреба наоружаних беспилотних летелица свет у камено доба правно и морално? (Фото: АП)


Вашингтон – Првог дана на дужности управљача беспилотном летелицом, потпуковник Мет Џ. Мартин нанишанио је своју прву мету, у Багдаду. „Смрт одозго. Доле јадници, и не знају шта их је погодило“, написао је. Задатак је обављен. Устајући из фотеље у ваздухопловној бази крај Лас Вегаса, сетио се да му је жена рекла да купи млеко.

Пуковник је један од модерних америчких ратника, који одлазе на посао закрченим ауто-путем, цео радни дан проводе седећи (што неповољно утиче на њихово здравствено стање), испијају кафу, једу крофне, на крају возе истим путем кући, купују у „Волмарту“, возе децу из обданишта. У међувремену, понекад и убију некога. У некој далекој земљи, где никада неће ни отићи.

Управљачи беспилотним летелицама најмаркантнији су ратни актери Обамине ере. Џелати терориста, шефова Ал Каиде, цивила. Све уз помоћ џојстика направљених по угледу на оне са „Плејстејшна“, пошто је процењено да ће се младићи тако најлакше навићи на своје оружје. Само у почетку програма наоружаних беспилотних летелица, средином прошле деценије, за командама су били прави пилоти. Сада их школују одвојено – и масовно, у већем броју него летаче за Ф-16. То је прво аутентично оружје трећег миленијума.

„Понекад сам се осећао као Бог, који шаље муње из даљине“ – написао је потпуковник Мартин.

Свет се одавно плаши америчког уживљавања у божанску улогу, а прошле недеље је упозорење стигло и од 39. председника САД, Џимија Картера (1977-1981). Он је казао да његова земља ликвидацијама у иностранству беспилотним летелицама озбиљно крши људска права. Картер, демократа као и Обама, позвао је садашњег председника да „промени курс“ и „поново преузме морално вођство“.

Открића да највиши званичници САД „лове“ људе по свету, укључујући и сопствене грађане, за Картера су последњи узнемирујући доказ у којој мери та земља угрожава људска права.

„Смрт невиних жена и деце који страдају у тим нападима прихвата се као неизбежна. После више од 30 овогодишњих ваздушних напада на цивиле у Авганистану, председник Хамид Карзаи тражио је да они престану, али се иста пракса наставља у деловима Пакистана, Сомалије и Јемена, који нису у ратној зони. Не знамо колико је стотина невиних цивила убијено у тим нападима, од којих је сваки одобрен од највише власти у САД. То би било незамисливо у ранијим временима“ – осуо је паљбу Џими Картер.

Барака Обаму, либералног професора права, данас зову и „беспилотним врховним командантом“ и „беспилотним ратником“. То је исти онај политичар који је водио кампање против рата у Ираку и тортуре над заробљеницима. У интервјуима за „Њујорк тајмс“, тридесетак бивших и садашњих Обаминих саветника окарактерисали су његову трансформацију од ступања на дужност – невиђеном у историји америчких председника. Описали су парадоксалну фигуру државника који је затвор у Гвантанаму назвао тужним поглављем у америчкој историји, до некога ко одобрава ликвидације а да му не задрхти рука. И због тога га јавност не критикује ни приближно као његовог претходника, Џорџа Буша Млађег. Републиканци кажу да је то због његовог либералног имиџа и „мекшег паковања“. Свет који је плакао због „Гвантанама“, углавном ћути на смртоносно зујање беспилотних летелица.

Обама, господар ратника из видео-игрица, додатно је покварио односе са муслиманским земљама попут Пакистана и Јемена. Убиствене беспилотне летелице постале су симбол америчке силе. Оне која окреће свет против себе.

Када је пакистански правник Шахзад Акбар претпрошле године почео да подноси тужбе против своје владе у име жртава напада беспилотних летелица, неки од блиских пријатеља прозвали су га „талибанским адвокатом“. Данас то више нико не чини. Готово девет година засипања пограничне забити произвело је толико суза и патње да је у Пакистану знатно ојачало, ионако немало, антиамеричко расположење. То је сада једна од главних тема у земљи, неизбежна у говорима политичара, протестним митинзима и у дипломатском рату речима који се распламсао између Исламабада и Вашингтона.

У Америци, међутим, истраживања показују да само 38 одсто становништва размишља као Џими Картер. Несрећа Пакистанаца још није допрла до срца већине грађана САД, који, ипак, разматрају како да спрече могуће сопствене недаће са беспилотним летелицама. Конгрес је наредио да се до 2015. године омогући њихова комерцијална употреба. Поштански сервиси већ најављују да ће набавити флоте повећих беспилотних летелица, да развозе пакете. Ко зна, можда, ако се покажу довољно поузданим, неко убрзо предложи и да превозе путнике… А да би авион без чланова посаде „закуцали“ у зграду, или у неку другу мету, терористи треба само да набаве довољно добру радио и компјутерску опрему и хакере. До тада, војници брину своје бриге: старешине кажу да се пилоти ових летећих наказа 21. века сусрећу с тешким противником – досадом.

Жртве

Статистика о страдалима од напада беспилотних летелица веома је конфузна, што и није за чуђење, с обзиром на неприступачност делова света у којима се све дешава. Биро истраживачког новинарства из Лондона је проценио да је у оваква 322 америчка напада од 2004. године у Пакистану погинуло између 2.486 и 3.188 људи. Цивила је, према истом извору, страдало између 482 и 832.

„Кривица“

САД, земља која се дичи демократијом и владавином права од настанка у 18. веку, под правником Обамом до крајности је извитоперила принцип да је свако невин док се не докаже кривица: према писању „Њујорк тајмса“, актуелна администрација САД сматра све мушкарце у зони напада стасале за војску – борцима, сем ако се постхумно не докаже да су цивили!





Leave a Reply.

    Author

    ๑۩۞۩๑ Radio Stela ๑۩۞۩๑ 

    Archives

    July 2012

    Categories

    All

    Tekstovi su preuzeti sa drugih izvora !